Disable Preloader

Корисни савети 2 део

korisni-saveti-2-deo

Основна школа Бранко Радичевић Врање, Косовска бб, 17500 Врање, Србија

Тешка школска торба

 

Тежина школске торбе повећава се сваке године, старији разреди значе и више предмета и уџбеника; и без обзира колико се трудили школарцима олакшати тежину, чини се да је то понекад немогуће. Књиге, свеске, бележнице, вежбанке, опрема – све то треба понети и све је подједнако важно. А здравље деце? Дечје кости се у овом добу развијају убрзано и веома је важно да је оптерећење на леђа што мање и равномерно распоређено.

 

Иако мало можемо учинити по питању тежине онога што се у школским торбама налази, можемо утицати на то какву ћемо торбу одабрати и на који начин ће је дете користити.

 

Одаберите торбу са широким, меканим и подстављеним нараменицама, које спречавају бол у рамену и распоређују тежину на већу површину рамена.

 

Торба би требала бити подстављена сунђером или неким другим материјалом са задње стране (са леђа). По могућности бирајте ону са анатомски урађеном задњом страном, меканом, равном и чврстом. Ова страна се не би смела савити под тежином књига. Торба са леђима која су анатомски прилагођена захтева да издвојите мало више новца; схватите то као улагање у правилан развој и здравље детета.

 

Избегавајте превелике торбе. Ове торбе омогућавају простор за превише ствари, што може резултирати претешким теретом за дете. Максимална висина торбе би требала бити највише од струка до висине рамена дтета.

 

Пре поласка у школу, проверите тежину торбе. Према упутствима стручњака, торба не би смела бити тежа од 20% тежине детета које је носи. Уколико је тежа, постоји ризик да ће дете осетити бол у леђима и раменима. То такође може резултирати неправилним држањем, јер се дете нагиње према напред како би компензовало тежину, и тако ''криви'' леђа.

 

Када је год то могуће, подсетите дете да торбу носи на оба рамена (не обешену само на једно раме). То помаже задржати уравнотежену тежину и спречава бол у рамену.

 

Прилагодите дужину нараменица. Уколико се дно торбе налази испод линије струка, скратите нараменице.

Научите дете да исправно спрема ствари у торбу, тако да је тежина равномерно распоређена. Веће и теже предмете треба ставити на дно торбе, те распоредити ствари равномерно са леве и десне стране.

 

Ако је торба је превише тешка, прегледајте садржај. Многе ствари могу се носити одвојено. На пример, опрема за физичко васпитање, вода или ужина могу се носити у одвојеној торбици или кеси, у руци.

 

Објасните детету да никада не сме занемарити болове у леђима или раменима, те да вам то одмах треба рећи.

 

Уколико дете осећа болове у леђима, консултујте се са лекаром или физиотерапеутом, јер постоје вежбе за јачање леђа за децу које вам може препоручити.

 

Школска торба се треба бирати пажљиво и без журбе. То није само торба, то је својеврсна инвестиција у здравље детета и треба размотрити све аспекте. Ако је школска торба правилно одабрана и ако се правилно користи, дете ће избећи могуће болове и проблеме са леђима и раменима у будућности.

 

Текст преузет са: http://roditeljstvo.com

 

 

Не волим школу!

 

 

◘ Родитељи школараца сигурно су барем једном чули ову реченицу. Многи родитељи реагују љутњом, чуђењем, негирањем или оним реченицама које се преносе са колена на колено: ''Од колевке...'', ''Имаш само једну обавезу, а ја те храним, облачим...'', ''Кад сам ја ишао у школу био сам најбољи...''. Међутим, уместо да их уверавате да је у школи баш добро, застаните и размислите о томе да ваше дете заиста најбоље зна како се осећа. Оно је вероватно свесно чињенице да у школу мора да иде па се реченица ''Не волим школу'' може погледати са друге стране и разумети као позив у помоћ: ''Помози ми да заволим/прихватим школу!''

 

Прихватити дете са његовим/њеним дилемама и осећањима увелико ће помоћи да проблем, ако постоји, и решите. Показивање разумевања за ову, не тако чудну, реченицу даће вашем детету осећај сигурности да је прихваћено иако није испунило очекивања (ако су постојала). Постаните слушалац и саучесник у решавању проблема, то је уосталом све оно што дете од вас тражи.

 

Неки од главних узрочника оваквог отпора, у педагошкој литератури, своде се на следеће:

 

• Прекретница у начину учења: Дете до 6. или 7. године углавном учи кроз игру, оно заправо несвесно учи, усваја свакодневно различите садржаје и информације. Игра у првим годинама живота пружа задовољство, радост и срећу, развија креативност, машту и логичко размишљање. То је такозвано природно учење. За разлику од игре, чији примарни захтев није учење као такво, школа намеће учење као сврху самом себи. Дете не разуме зашто одређене ствари мора да зна и креира став да је такво учење без циља, сврхе и да знањем добија – само оцену у дневнику.

 

• Однос наставника/учитеља према ученику: Иако многобројне реформе настоје да смање апсолутно супериорни однос наставника наспрам ученика, то баш у пракси и није чест случај. Нити може бити, јер улога наставника у том случају не би могла да буде у потпуности испуњена. Поласком у школу, дете спознаје неравноправност таквог односа: ученик наставнику говори Ви, наставник се ученику обраћа са Ти, наставник зна, ученик не зна (док га наставник не научи), наставник одређује односе у учионици, итд... Овај „однос снага“ је потенцијални проблем за велики број деце и није ретко да школа постане место у којем се дете осећа нелагодно. Треба узети у обзир и то да неки наставници имају своје миљенике, као и да то понекад недвосмислено испољавају.

 

Школски програми: Неки уџбеници садрже мноштво података и фактографских чињеница које, не само да је заиста тешко запамтити већ и одузимају место у меморији за неке корисне информације. Меморисање без одређеног смисла гуши креативност и изазива одбојност. Иако постоје различити креативни школски програми, још увек се често сусрећемо (наша деца, па и ми) са оваквим и сличним захтевима школских програма. 

 

Концепција школског дана: Признаћете, и нама „великима“ заморно је седити 45 минута и слушати монолог, па након одмора од 5 минута поновно седити 45 минута и слушати монолог, овог пута из другог предмета, и тако неколико пута дневно. Чак и ако је дете изузетно заинтересовано за нпр. енглески и биологију, након часа математике и књижевности биће већ помало уморно и неће учествовати на часу како се то од њега/ње очекује. Немогућност да изрази своју незаинтересованост за неки садржај (а да при томе не буде осуђено) заиста је фрустрирајућа. Концепција наставе у којој дете интерактивно учествује и боља структура предмета по дану, засигурно би помогли да се дете осећа опуштеније и да се заиста интересује за садржај.

 

• Однос са другим ученицима: Деца могу и често буду изузетно окрутна према другој деци. Бити јединка у групи од 20 или више ученика није лак задатак ни за кога. Дете које је по природи интроверт или које се теже уклапа у групу, које теже успоставља контакт са вршњацима, сигурно ће имати неугодности од тих истих вршњака. Разговарајте са својим школарцем о његовим школским колегама, па му затим покушајте помоћи. На пример, организујте малу приватну забаву, прославу рођендана, или о томе разговарајте са учитељем/наставником. Наставно особље има много искуства и засигурно од њих можете добити добар савет, а ту је и школски педагог.

 

Текст преузет са: http://www.najboljamamanasvetu.com

 

 

Помозите детету да се слаже са наставницима

 

 

 

◘ Наставница математике носи одећу из претходног века и не може да запамти како се ваше дете презива, а наставник енглеског увек почиње час неком анегдотом која деци никад није смешна колико он сам. Ретки су наставници које деца из било ког разлога не исмевају, а још ређи они које заиста поштују. Помозите деци да виде људску страну својих наставника, да их не гледају само као представнике школе и некога ко може да им загорча живот лошом оценом, већ као нормалне особе које уживају у викенду, навијају за омиљени спортски клуб, гледају филмове и иду на пикник исто као и сви остали.

 

Зашто треба радити на добром односу са наставницима? Често и родитеље треба подсетити на значај поштовања и доброг односа са наставницима, а не само децу, истини за вољу. Добар однос са наставником детету може значајно да помогне у будућности. Тачно је да је дечији став према одређеном предмету умногоме одређен ставом према наставнику који га предаје, али нико се неће потрудити више од наставника да објасни детету хемијске реакције или тригонометријске функције. Дете које воли неки предмет и жели да учествује на такмичењима или квизовима, далеко ће даље доспети уз помоћ наставника који неће штедети своје време за додатне часове и припрему за такмичење.

 

Информације о школаринама и стипендијама дете увек може да добије од наставника, од кога ће му највероватније бити потребна и препорука. Налажење привременог посла током распуста или волонтирање у неком друштвеном програму ће такође лакше проћи уз писмену препоруку школе. Наставници су вероватно она група одраслих која најбоље може да препозна  склоности и таленте детета и усмери га и води у усавршавању, па и у одабиру будуће каријере. Често наставници чак први препознају проблематичну ситуацију у којој се дете нађе и многи су заиста спремни да помогну, било саветом, било усмеравањем детета на праву особу.

 

Уколико је вама као родитељу јасно колико је добар однос са наставником важан за дете, лакше ћете му објаснити да се иза дебелих наочара наставнице физике крије сасвим нормална особа која је вољна да му помогне да научи и разуме законе ове науке.

 

Како развити добар однос са наставницима? Нормално је да ће дете имати омиљене наставнике - неки ће бити стварно заинтересовани за њихов развој и подстицати их да дају све од себе, али биће и оних који се детету баш и не допадају. То је сасвим легитимно, све док је вашем детету јасно да постоје основна правила која оно треба да поштује у школи:

 

• као прво и основно правило, долази на часове на време, спреман, са припремљеним домаћим задацима

обраћа пажњу на часу, поштује наставника и понаша се у складу са школским правилима (без коришћења мобилних телефона током часова и сл.)

 

• показује заинтересованост за предмет и пита ако му нешто није јасно  (чак и ако дете није математички геније, чињеница да обраћа пажњу на часу математике шаље поруку наставнику да се труди).

 

• објасните детету да неискреност, настојање да буду ''омиљени ученик'' или поклањање непримерених и скупих поклона нису начин да се освоји симпатија наставника, али ни статус најпопуларнијег детета у одељењу.

  

Најчешћи проблеми у односу са наставницима

 

• Ако ваше дете има проблем са неким наставником, поразговарајте са њим и заједно пронађите шта је разлог. Можда му се не допада тај предмет, тешко му је да разуме нешто или му просто није пријатно на часу код тог наставника.

 

•Ако дете не воли предмет који наставник предаје, то осећање може да се преслика и на однос са наставником. У том случају га посаветујте да часове који му нису омиљени посматра као само један корак ка остварењу неког циља, било да касније упише факултет који жели, или да оствари добар успех у школи и као награду добије одлазак на екскурзију. Друга тактика може да буде да покажете детету на који начин то знање може да се примени у животу, на пример, дете можда не воли математику, али покажите му колико процентни рачун може да му помогне да израчуна цену неке робе на распродаји или у процени успеха омиљеног спортског клуба.

 

• Ако је детету предмет тежак и не може да га савлада, ангажујте се да му помогнете око домаћих задатака и замолите наставника за додатну наставу. Приватни часови код другог наставника са другачијим пиступом материји такође могу да буду добро решење. Можете и ви да попричате са професором да покуша да објасни детету материју у неком другом светлу, или посаветујте дете да му друг из одељења објасни како је он схватио неки математички проблем (често је то чак најефикасније решење јер деца истог узраста често размишљају на веома сличан начин).

 

• Могуће је и да се детету наставник једноставно не свиђа. У односу између наставника и ученика личности и једних и других су у првом плану и једноставно је природно да се неки људи уклапају и разумеју боље од других. Немогуће је да се стално слажете са сваким и то је, такође, једна од важних животних лекција за ваше дете. Што пре научи како да нађе начин за сарадњу са људима са којима се по природи ствари не слаже на прву лопту, то боље за њега. Основно поштовање и љубазност се овде очекују са обе стране. Док се од наставника очекује да буду фер и све третирају једнако, и ђаци имају свој део одговорности – не морају да се слажу са свим што наставник каже, могу да траже да полажу тест поново или да наставник објасни зашто им је дао неку оцену, али зато јесте на њима да буду пристојни, да дођу на час, или ако не долазе да донесу оправдање.

 

Шта ако се дете не слаже са наставником? Праћењем дететовог односа према школи и наставницима спречићете ситуацију да оно бежи са часа како би избегло наставника са којим се не слаже. Чак и ако неслагање оде толико далеко, разговарајте са дететом и заједно установите разлоге неслагања и тактику за превазилажење. Решење може да буде прилично једоставно:

 

• разговор са наставником у коме ће му дете само објаснити због чега се не осећа пријатно на часовима, било да сматра да наставник не цени његове одговоре или да не може да дође до речи јер се стално чује само неколико ђака

• фокусирање на оно што дете може да научи од наставника, а занемаривање оног дела личности који се детету не допада

• разговор са друговима из одељења којима тај предмет иде боље, њихов савет за учење или коришћење њихових белешки са часа

• разговор са школским психологом који може да посаветује дете или да посредује у односу са наставником са којим се дете не слаже.

 

У највећем броју случајева проблеми се могу решити неком од ових тактика, али ако се дете и поред тога не слаже са наставником, или се нађе у ситуацији да је понашање наставника на било који начин било увредљиво, на вама је да одмах заједно са директором или школским психологом разговарате са овим наставником.

 

Настојте да развијете такав став детета да наставнике види као људе и помозите му да развије љубав према учењу, јер се та навика задржава и у одраслом периоду и пружа човеку задовољство као ретко која друга навика.

 

Текст преузет са: http://www.najboljamamanasvetu.com


Подели: