Disable Preloader

Корисни савети 1 део

korisni-saveti-1-deo

Основна школа Бранко Радичевић Врање, Косовска бб, 17500 Врање, Србија

Припремите предшколца за школу

Полазак у школу представља велики преокрет у животу детета али и читаве породице. Вероватно ћете бити и узбуђени и помало уплашени. Не брините, то је сасвим нормално, нарочито узимајући у обзир да се дететов живот мења у потпуности а самим тим и дотадашње породичне навике. Педагошко друштво Србије вам саветује да искористите годину пред полазак у школу на прави начин и тако и дете и себе припремите за оно што вас очекује.

 

Разговарајте са дететом о школи као нечем лепом што га очекује. Причајте му о вашем школовању, истакните вредности пријатељстава које ће стећи, учитељицу која ће постати важна особа у његовом животу, значај учења и стицања нових вештина.

 

Немојте дете плашити учитељицом, школом или обавезама. Тешко да ће бити мотивисано за школу и са задовољством прихватити нове обавезе ако му се она приказује као место где престаје игра и где га чека само рад. Не показујте ваше дилеме и страхове. Чак и коментар, упућен другоме "кад оно не слуша", може бити пресудан у стварању слике о нечему што још не познаје.

 

Пре школе радите са дететом на осамостаљивању. Уколико још није савладало вештине као што су самостално коришћење тоалета, свлачење и облачење, везивање пертли, коришћење прибора за јело, свакако се морате потрудити да дете то учини пре поласка у школу. Несналажење у ситуацијама које захтевају ове радње може бити узрок неприхватања школе.

 

Мислите на дететов радни кутак. Одредите му простор за рад и учење у његовој соби или некој заједничкој просторији где ће у одређено доба дана имати мир и друге услове за неометано учење и израду задатака. Важно је да тај простор буде дефинисан, да га дете доживљава као свој и да на њему нема садржаја који могу скретати пажњу са онога што ради. Простор је битан у процесу развијања радних навика детета.

 

Издвојте свакодневно мало времена за рад са дететом. Тада можете "испробавати" радни кутак, односно разговарати о протеклом дану, цртати, читати, прегледати радове донете из вртића, играти се бојама или пластелином, итд. Такве активности су од великог значаја за дете јер су забавне, стварају добре предуслове за читање и писање, и ... јер сте ви ту.

 

Играјте се са дететом, нарочито друштвених игара јер оне подразумевају учење и поштовање правила, поштовање редоследа играња... Не попуштајте му увек, јер је за њега добро да научи да на прави начин прихвати и победу и пораз.

 

Уводите дете у правила понашања у саобраћају. Имајте у виду његова развојна ограничења - висину у односу на аутомобил (возач не може да уочи дете које стоји иза паркираног аутомобила), недовољну пажњу,

немогућност процене удаљености аутомобила као и његове брзине и сл. Будите му добар модел. У заједничкој шетњи, строго се придржавајте свих правила!

 

Научите дете да посматра, упоређује и процењује. Дете упоређујте, пре свега, са њим самим - пронађите његове некадашње цртеже и упоредите их са данашњим. Нека дете види колико је "порасло". Похвалите га сваки пут када приметите да је нешто боље урадило него претходни пут - боље сложило своје играчке, обукло се без ичије помоћи и сл. Говорите позитивно о различитостима међу децом - неко је виши, неко је плавокос, неко боље црта, неко боље игра фудбал ... али свако је у нечему успешан! Важно је да дете буде сигурно да родитељска пажња и љубав нису условљени захтевом да буде најуспешнији у одељењу.

 

Осигурајте се да дете зна са ким проводи време после школе. Ако радите по читав дан, распитајте се да ли нека школа у вашем окружењу има целодневну наставу или продужени боравак. Ако нема, добро је да пронађете особу која ће бринути о детету до вашег повратка. Уколико то није неко из породице, дете треба да га упозна пре него што крене у школу.

 

Уколико сте се договорили да дете остаје само неко време, обезбедите неког одраслог ко ће моћи, по потреби, да притекне у помоћ. Максимално осигурајте безбедност детета тако што ћете му, на видном месту, записати важне бројеве телефона, научити га коме може да се обрати ако му је потребна помоћ, како да закључа врата и сл. Важно је да све ово "провежбате" пре првог дана у школи.

 

Обратите пажњу на дететов говор. Ако има потешкоћа, не чекајте да се саме од себе исправе, већ обавезно посетите логопеда. Доказано је да је чак 20-40% потешкоћа у савладавању читања и писања у вези са овим проблемима а они се могу, уз стручну помоћ, релативно лако отклонити ако се на време идентификују.

 

Текст преузет са: http://www.najboljamamanasvetu.com

Полазак детета у школу

◘ Полазак детета у школу велики је догађај, како за дете, тако и за његове родитеље. Зато од много фактора зависи да ли ће дете доживети школу као свој други дом у коме ће се осећати пријатно, или ће школа за њега постати нужно зло.

 

Готово сваки родитељ помало стрепи како ће се његово дете снаћи, и да ли је довољно спремно и зрело за полазак у школу. Тако понекад можемо чути родитеље како говоре својој деци: “Видећеш кад пођеш у школу, нећеш више имати времена за игру као пре. Нећеш моћи да се тако понашаш у школи, тамо ће те учитељица казнити“. Такви и слични поступци родитеља могу код детета развити лош однос према школи и учитељу. Задатак нас одраслих је управо супротан – да код детета развијамо позитиван однос према учењу и школи.

 

Први сусрет са школом је, уствари, сусрет с учитељем. Учитељ се може доживети као блиска особа коју дете може дотакнути, загрлити, која показује бригу за дете и има нешто од родитељске улоге. Сусрет с учитељем је и сусрет с друштвеним ауторитетом и дисциплином која је знатно другачија од оне у породици. Учитељ је представник друштва које има одређене захтеве, па се често дете први пут сусреће са потребом да поступа у складу са захтевима друштва, а прекине понашање по принципу задовољства. Дете улази у организовану средину и излаже се систему вредновања. Суочава се с одговорношћу и обавезама. Код неке деце је то и прво одвајање од родитеља.

 

Неспоразуми и проблеми су неизбежни, и у школи, и код куће, али у томе не мора бити ничег трагичног, јер се кроз њих сазрева. Битно је да односи буду прожети топлом емоционалном везом, па ће се лакше решавати.

 

Како постепено припремати дете за полазак у школу?

 

• Причајте им о свом школовању, анегдотама, дружењу и игри с вршњацима.

• Играјте се ''школице''. Препустите каткад детету улогу учитеља.

• Играјте се с дететом друштвених игара у којима се уче правила и поштује ред. Кроз такве игре дете ће научити да прихвата победу и пораз. Немојте увек побеђивати, али немојте му стално пуштати да побеђује незаслужено.

• Дајте детету сликовницу или добру и стимулативну играчку.

• Немојте му бранити да се игра, речима: ''Ти си сад велики дечко/девојчица!'' Ваше дете ће ускоро бити ученик, али је још увек дете.

• Водите дете у биоскоп, на представу, утакмицу или на излет. Тако стварате дететово животно искуство.

 

Радно место. Учење на основу искуства било је битно за све генерације, важно је и за данашњу децу. Не заборавите да деца непрекидно уче на сваком месту и у свако време. Ми смо ти који би требало да их припремимо за живот. За свог будућег ученика треба наћи кутак назван ''радно место'' где ће, у прво време, док нема књига, држати свој прибор за цртање, свеске и сликовнице. Не купујте школску торбу и прибор без детета. Укључите и дете. Изглед, боју и сличне детаље препустите детету да бира.

 

Исхрана. Свакако треба бринути о правилној и разноликој исхрани са 5 до 6 оброка дневно. Лакше је с децом која су прошла предшколску установу и која нису избирачи. Водите рачуна да породица барем један оброк у дану поједе заједно за столом.

 

Спавање. Одморно дете брже и лакше учи. Седмогодишњаку треба око 10 сати сна дневно. Дете треба навикавати на ранији одлазак на спавање и раније јутарње устајање. Добро је устати довољно рано како би се дете без журбе и напетости спремило на одлазак у школу.

 

Облачење. Седмогодишњак би требало да зна да се самостално обуче и свуче. Већина деце то и зна.

Школска одећа захтева у првом реду удобност. Тело детета је већ довољно оптерећено тиме што мора дуго да седи. Неудобна одећа ће код њега стварати немир и нервозу. Не треба претеривати с модом и посебним одевањем, јер издвајање није добар предуслов за прихваћеност. Због истог разлога не треба куповати деци прибор “какав нико нема”. Ваше дете ће се радовати било којем школском прибору, јер је његов.

 

Хигијенске навике. Прање руку пре и после јела, прање зуба и туширање су обавезни, а код коришћења тоалета би већ требало да су самостални.

 

Обавезе и дужности. Дететове радне навике ћемо развити ако га пре поласка у школу научимо да спреми играчке после игре, а касније и школски прибор. Немојте то да радите уместо њега. Након што га похвалите

сваки пут кад нешто уради добро, можете додати нове задатке. Дете треба да има своје обавезе у кући, нпр. да баци ђубре и оде до продавнице, ако није опасно. Укључите га у кућне активности уважавајући његову зрелост и способности.

 

Развој моторике. Омогућите детету да користи оловку, пластелин, боје или маказе. Може да реже и лепи. Сецкање маказицама изврсно је за вежбање прстију којима ће касније дете држати оловку. Маказе, ако се правилно користе, нису опасне.

 

Избегавајте поређење са другима. Не поредите дете са осталом децом. Свако дете има свој лични темпо развоја. Посебно избегавајте да поредите дете са братом или сестром.

 

Радујте се сваком успеху детета. Научите га да се осећа задовољним после добро обављеног посла. Нека буде што самосталније у појединим ситуацијама, иако ћете стално мотрити и бринути за њега.

 

Никад не оговарајте наставника пред дететом. Рушећи туђи ауторитет, рушите ауторитет као појам, па свакако онда и свој властити.

 

Праћење деце у школу. Препоручујемо једном од родитеља коришћење дела годишњег одмора на почетку септембра када дете полази у школу. У том периоду обично је настава краћа. Касније се постепено продужва на више школских часова у дану. Родитељи који раде дуже могу децу уписати у продужени боравак.

 

У почетку детету је потребна пратња до школе. Већина родитеља вози децу аутомобилом до школе без обзира на удаљеност становања. То је лакши и бржи начин за родитеља. Дете тада много губи јер не усваја важне животне вештине - самосталност и дружење с вршњацима, правила понашања у саобраћају. Добро би било ићи пешице с дететом до школе. Нека само носи своју торбу на леђима.

 

Уколико је торба претешка, преузмите део књига. Неке школе сада имају ормариће за књиге, па вишак књига може оставити у школи. Дете треба упозорити на све опасности на путу до школе и обрнуто. Поштујте саобраћајна правила јер својим примером учите дете одговорном понашању у саобраћају. Бирајте увек мање опасан пут, па макар био и дужи.

 

Аутор: Нада Кегаљ, психолог школе Подмурвице у Ријеци

Уредила: Виолета Драшковић

Извор: http://www.deteplus.rs


Подели: